“Opt-in” i “opt-out” metode

Kad pričamo o inkluzivnom omladinskom radu, jedna od glavnih stvari na koju stavljamo fokus je to da se mladima daje poptpuna kontrola nad njihovim učešćem - time što im omogućavamo da učestvuju na način na koji im je pristupačan i time što im omogućavamo da ne učestvuju kada to ne žele. Korišćenjem “opt-in” metode, podržavamo mlade (a pogotovo mlade kojima treba više vremena da donesu takvu odluku) da svesno donose odluke o tome u čemu žele da učestvuju.

Šta su “opt-in” i “opt-out” metode?

Jednostavno objašnjeno, opt-in znači da se neko pita da li želi da učestvuje, dok se sa opt-out metodom neko pita da li ne želi da učestvuje. Na primer, ako koristimo opt-out metodu, možemo reći “Uradićemo grupni zagrljaj! Ako neko ne želi da se grli, može da se rukuje ili mahne.”, dok ćemo sa opt-in metodom reći “Svi koji žele da se zagrle u grupnom zagrljaju, mogu da priđu u sredinu.”

Ukratko - “opt-out” počinje od pretpostavke da svi žele da učestvuju, i oni koji ne žele treba da se oglase, a “opt-in” nema pretpostavku i poziva na učešće sve koji žele.

Primer iz prakse

Primer u kom smo se verovatno svi našli u radu jeste da imamo neku aktivnost sa mladima koju treba da fotografišemo (za izveštaje, društvene mreže, sajt…). Naravno, od mladih tražimo njihov pristanak da ih fotografišemo i da te fotografije budu objavljene.

Opt-out metoda bi bila da grupi objavimo “Fotografisaćemo ovu radionicu, da li ima neko ko ne želi da bude na fotografijama?”

Ovo se na prvi pogled može činiti inkluzivno, zato što dajemo jasan izbor da kažu ako ne žele da budu na fotografijama. Ali, u tom slučaju zaboravljamo da mnogi mladi ne mogu u trenutku da donesu takvu odluku, ili se možda stide da se jedini jave, ili misle da će javljanjem da izgledaju kao da nemaju samopouzdanja. Ovo može da doprinese tome da imamo mlade koji stvarno ne žele da budu na slikama - ali to ne kažu, i provedu radionicu osećajući se neprijatno zato što su fotografisani, iako to ne žele.

Opt-in metoda bi bila da grupi kažemo “Fotografisaćemo ovu radionicu, da li mogu da se jave svi koji žele da budu na fotografijama?”

Alternativno, možemo da imamo odštampanu listu gde se učesnici na papiru izjašnjavaju da li žele da budu fotografisani tako što će zaokružiti “NE” ili “DA”.

Ovo dozvoljava mladima da se prijave na nešto samo kad to istinski žele, a ne zato što osećaju pritisak, ne žele da se separatišu ili nisu imali vremena da zapravo razmisle o tome da li žele.

Šta ako niko ne želi?

Ovo jeste jedan od “rizika” opt-in metode, mada bih ja rekla da je veći rizik da mladi učestvuju protiv svoje volje. Naravno da je izuzetno frustrirajuće ako mladima ponudimo ovaj izbor i niko ne želi da učestvuje u predloženoj aktivnosti - ali to je veoma dobar znak za nas da treba nešto da promenimo, da ponudimo alternative ili pružimo dodatnu motivaciju.

Motivacija i podrška su ključni u ovome, i apsolutno treba da istovremeno sa korišćenjem opt-in metode radimo sa mladima na tome da budu aktivni, učestvuju i zauzimaju prostor, i ja mislim da su to veoma povezane stvari. Korišćenjem opt-in metode učimo mlade da imaju izbor, i upravo to može da ih osnaži da u budućnosti glasno kažu ako im je potreban neki drugačiji pristup ili ako žele da učestvuju na drugačiji način.

Autorka: Milica Crkvenjakov