Važnost doslednosti u omladinskom radu

U večitoj borbi za dovoljno vremena i finansija za održavanje omladinskih aktivnosti, programa i prostora, često je doslednost jedna od prvih stvari koja pati. Centri koji nisu otvoreni svaki dan, aktivnosti koje se preskaču, ljudi koji se smenjuju.

Ali kao omladinske radnice*, znamo koliko je važna doslednost u radu sa mladima, i postavljanje sistema na koji mladi mogu da se oslone i koji ih neće izneveriti. Zamisli da si mlada osoba i da imaš jednom nedeljno okupljanje koje je jedino mesto i vreme na kom se osećaš potpuno “svoja na svome”, i da odjednom, preko noći, pošto je osoba koja je vodila ta okupljanja otišla iz organizacije - taj prostor nestane. Možda se pusti neka poruka da nažalost okupljanja više neće biti, a možda i ne bude. Možda samo odjednom više ne postoji.

“Siguran prostor” je koncept koji se stalno spominje u omladinskom radu, ali jedan deo toga o kom se ne priča dovoljno je da siguran prostor, da bi bio siguran, mora biti dosledan. Mora biti uvek tu kada se očekuje, pošto ako nije - on više nije siguran. Štaviše, doprinosi nesigurnosti koju mladi mogu da osećaju kada ne znaju na koga i na šta mogu da se oslone. Ovo može biti dodatno teško za marginalizovane mlade - na one koji se oslanjaju na taj prostor kao jedino sigurno mesto, ili na one kojima nagle promene mogu pasti teško, ili biti teško razumljive.

Ali sad kada smo svi upoznati sa time koliko je važno da je omladinski rad dosledan - šta možemo da uradimo?

1. Naći zamenu: Umesto otkazivanja programa, naći zamenu za osobu, mesto, termin ili način izvedbe. Svaka zamena koja može da osigura nastavak održavanja programa sa sličnim kvalitetom je bolja od otkazivanja.

2. Obavestiti na vreme: Najgore što možemo da uradimo je da dozvolimo da se mlada osoba pojavi i poljubi vrata. Ako ne postoji način da dosledno održavamo program, o tome treba da obavestimo mlade, uključujući i transparentno objašnjenje zašto program ne može da se nastavi. Ovo im dozvoljava da razumeju razloge za otkazivanje, kao i da nađu zamenu drugde.

3. Ne odustajati nakon jednog praznog prostora: Većina nas se našla u situaciji gde smo organizovali neku aktivnost na koju je na kraju došla samo jedna (ili nijedna) osoba. Ovo ne sme biti razlog da prestane da se održava program. Mladima je nekada potrebno više vremena da skupe hrabrosti ili sredstava da dođu, a možda će semo biti tihi posmatrači dok se jednom ne odluče da se pridruže. Ako dođe samo jedna osoba - onda taj prostor vredi održavati i samo zbog te jedne osobe. Ako postoji jedan termin kad se niko ne okupi, to nije razlog da se ceo program otkaže. I da, nekada nam prazna prostorija povredi ego, ali je to momenat da stavimo taj ego sa strane i da se podsetimo da smo tu, ne za sebe, već za mlade.

4. Osloniti se na zajednicu: Ako je došlo do rizika za potpuno otkazivanje programa, treba da pokušamo da se oslonimo na zajednicu - Da li postoji drugi prostor koji možemo da priuštimo ili dobijemo na korišćenje za održavanje programa? Da li ima neko drugi ko može da “uskoči” da vodi program? Da li postoji sličan program druge organizacije sa kojom možemo da se udružimo?
   Sve su ovo dobre alternative prekidanju programa.

Svi možemo da utičemo na to da omladinski rad bude siguran i dosledan prostor za mlade, a to najbolje možemo kroz saradnju i izgradnju jake zajednice koja je tu da se podržava!

Autorka: Milica Crkvenjakov