Iskustva sa IncludED treninga u Letoniji

Danica, Teodora i Milica su u julu prisustvovale treningu u Letoniji u okviru IncludED projekta sa temom inkluzivnog seksualnog obrazovanja. Ovo su njihovi utisci sa treninga:

Na trenutnke je bilo potpuno normalno pričati o seksu, uživanju, kinkovima, seks igračkama, telima, alternativnim oblicima odnosa, kontracepciji, izgovarati reči penis i vulva dovoljno glasno da bude jasno da nema srama u tome - i još mnogo toga. Zahvalna sam što sam imala priliku da iskusim prostor u kojem smo mogli da vežbamo taj mali deo onoga što znači biti slobodan. Razgovarali smo dugo, pokušavali da razvrstamo osećanja i na kraju ih pustili da budu tu sa nama. A posle nekoliko dana, ono što i dalje ostaje najvažnije jesu čari 💫ljudi💫. Našu letonsku avanturu obojilo je dvadeset i kusur inspirativnih osoba koje su donele svoje teme, prakse, znanja i pitanja. I da, slobodno čestitajte ako želite, ali mi smo zapravo stekli prijatelje za mnogo više od jedne nedelje u šumama Gauje.

A onda je došao pokret. Sesije u kojima su tela govorila kada su reči bile preteške ili preskromne, gde je prisutnost u sopstvenoj koži značila prisutnost i sa drugima. Deljenje prostora u tišini, u smehu, u ranjivosti. Kao da su se tkale niti poverenja bez da je iko morao da ih imenuje.

Razgovori koji su sledili nosili su jednaku dubinu. Otvarale su se priče o životima kod kuće, o kvir zajednicama, o načinima na koje se stvara pripadnost tamo gde ona ne postoji i o hrabrosti da se iznova pojavljuje u aktivizmu, umetnosti, u brizi. Svaka priča je bila kao fenjer - osvetljena drugačije, ali zajedno je postajalo nemoguće ostajati u mraku.

Sve je bilo oblikovano sa namerom da bude inkluzivno, Organizatori su postavili okvir u kojem različiti glasovi mogu da uđu, a odatle je grupa to dalje prenela. Briga i pažnja neprestano su kružile: proveravanje jedni drugih, držanje prostora, vođenje računa da niko ne ostane po strani. Unutar grupe se zaista osećalo da je svaki glas bitan, svaka potreba primećena, svaka osoba viđena. Postalo je nešto duboko negujuće, građeno zajednički.

Ono što je ostalo naročito jasno jeste prelepi paradoks. Biti okružen ljudima koji su snažni i borbeni, glasni i jasni u odbrani prava i slobode, a istovremeno videti koliko su nežni jedni prema drugima. Taj kontrast učinio je prostor još življim, pokazujući da otpor i nežnost nisu suprotnosti, već saputnici.

Jednu nedelju je to izgledalo kao da koračamo u verziju sveta koja već zna kako da bude dobra. Možda je baš to učinilo iskustvo toliko moćnim - živeti, makar na kratko, dokaz da takav svet zaista može da postoji.

I na kraju, ono što mi je najviše ostavilo utisak jeste koliko je za sve nas bilo jednostavno samo postojati, onakvi kakvi jesmo, bez maski i filtera, a ipak dočekani s toplotom i ljubaznošću. Retko se naiđe na prostor gde ne moraš da skrivaš svoje boje, i upravo to je učinilo ovo iskustvo nezaboravnim.

Više o projektu IncludED možeš pročitati ovde.