Pristupačnost omladinskog rada gluvim mladima

Istraživanja nam redovno pokazuju da deca i mladi sa oštećenjem sluha osećaju veću socijalnu izolaciju i smanjen pristup društvenim programima u poređenju sa njihovim čujućim vršnjacima. Omladinski programi su ključni za razvoj socijalnih veština kod mladih, zato što im daju siguran prostor u kom vežbaju komunikaciju, istražuju sebe i grade samopouzdanje. Kada pristup ovakvim programima izostaje, stvara se jaz između mladih koji je vremenom sve teže premostiti.

Znajući sve ovo, i znajući da je stanje pristupačnosti za gluve mlade i mlade sa oštećenim sluhom u Srbiji na veoma niskom nivou čak i za najosnovnije usluge, šta je to što omladinske radnice* mogu da urade da bi doprinele uključivanju gluvih mladih u programe i aktivnosti omladinskog rada?

Jasno komuniciranje pristupačnosti

Kao i za većinu marginalizovanih grupa, ukoliko neka aktivnost nema jasno naznačeno da je pristupačna za određene ljude - ti ljudi će pretpostaviti da je za njih ta aktivnost nepristupačna i malo ko će se javiti da pita da li je moguće obezbediti pristupačnost.

Ukoliko je aktivnost koja se održava pristupačna za gluve mlade, važno je to eksplicitno naglasiti; a ukoliko bi aktivnost mogla da se učini pristupačnom po potrebi - važno je eksplicitno naglasiti i to, da bi se mladi ohrabrili da se jave i zagovaraju za pristupačnost.

Primer:

“Događaj će u celosti biti tumačen na srpski znakovni jezik.”

“Na događaju neće biti pristuni tumači za znakovni jezik, ali je obezbeđeno uživo titlovanje.”

“Film će imati titlove na srpskom jeziku, ali panel nakon filma neće biti tumačen.”

“Za sve informacije o pristupačnosti (prevodi, tumačenje, arhitektonske barijere, senzorna osetljivost i drugo), molim te nam se javi nam se na primer@mejl.com.”

Znakovni jezik i drugi oblici pristupačnosti

Bez konkurencije najbolji način da se osigura pristupačnost gluvim mladima je da što više omladinskih radnica nauči srpski znakovni jezik i osvesti se o kulturi gluvih. Čak i najosnovnije znanje koje se može naučiti kroz nekoliko meseci je ogroman korak ka poboljšanju pristupačnosti i inkluzivnosti. Iako ću predstaviti i druge alate za pristupačnost, važno je upamtiti da je znakovni jezik jedini način da se obezbedi potpuna i ravnopravna pristupačnost i apsolutno ne treba da bude skrajnuta kao nedostižna opcija.

Pored znakovnog jezika, dobar alat su programi poput Transcribe7, koji uživo titluju govor i mogu se koristiti za povećanje pristupačnosti (iako nisu savršeni i bilo bi dobro da pored ovih alata postoji tumač ili bar neko ko zna znakovni jezik).

Kad smo kod tumača, oni su osnovni i najvažniji resurs za osiguravanje pristupačnosti i preporuka je da se cena tumača upiše u svaki budžet za javne događaje, pošto je manjak finansijskog planiranja za pristupačnost jedan od glavnih izgovora zašto pristupačnost izostaje. Bitno je naglasiti da nisu svi tumači isti i, pogotovo u situacijama kada tumač treba da prenosti na govorni jezik ono što gluva osoba znakuje, često će postojati preferenca oko toga kog tumača bi voleli da imaju uz sebe.

Osnaživanje gluvih mladih

Osiguravanje pristupačnosti (u najbukvalnijem smislu: to da neko može da prisustvuje događaju) je samo prvi korak u inkluziji. Ukoliko želimo da stvarno budemo inkluzivni prema gluvim mladima, važno je da su oni prisutni u prostorima i razgovorima u kojima se donose odluke koje ih se tiču. Gluvi mladi se uglavnom drže u izolovanim zajednicama (zbog gorenavedene nepristupačnosti) i pružanje resursa mladima ne za tzv. integraciju u čujuće društvo, već za druženje, učenje i provođenje vremena sa njihovom zajednicom je ključni korak ka njihovom osnaživanju.

Razumevanje kulture gluvih

Kao i sve druge kulture koje se razvijaju u zajednicma koje su izolovane, koje imaju svoj jezik i svoje razumevanje, kultura gluvih ima svoje elemente koji se razlikuju od kulture čujućih. Ovo je kultura koja ne treba da se posmatra sa strane, kao neka predstava ili nešto što studiramo, već treba da se približimo, priključimo i sa izvora naučimo koji su to elementi kulture gluvih. Ovo je ključno za rad sa gluvim mladima, zato što bez razumevanja njihove kulture, možemo potpuno pogrešno razumeti njihove potrebe, komunikaciju, reakcije i generalno ponašanje.

Primer:

Kulturu gluvih čujuči ljudi često opisuju kao “previše direktnu” ili “napadnu”. Ukoliko ne razumemo da to dolazi iz potrebe da se prenose jasne informacije (koje često nedostaju zbog manjka pristupačnosti) i strukture samog jezika (suptilna gramatika i ton koji se komunicira licem koji čujući često ne primere), to može tako da se čini. Ali ono što je činjenica je da sa druge strane gluvi mogu reći da se čujući ljudi oslanjaju previše na ton glasa, na pretpostavku da će druga strana razumeti šta je podrazumevano bez da se to izgovori. 

Razumevanje kompleksnosti identiteta

Da, gluvi mladi su gluvi - ali to je najmanje zanimljiva stvar o njima. Gluvi mladi su takođe naučnice, umetnice, sportistkinje i imaju sto drugih delova svog identiteta koje vole i žele da istražuju, razumeju i podele. Važno je dati im prostora za to: ne uključivati ih samo da pričaju o tome kako je biti gluva osoba, već im dati prostor da pokažu i uživaju u svojim drugim identitetima i interesovanjima kao i svi drugi mladi - u isto vreme imajući na umu to da biti gluva utiče na svaki deo njihovog života i da će njihov pristup možda izgledati drugačije od čujućih vršnjaka.

Gluvi mladi su svuda oko nas, i ako ih nisi primetila na svojim aktivnostima to ne znači da ne postoje, već da je nefer očekivati od njih da se prilagođavaju čujućim prostorima koji ne razmišljaju o njima. Uz malo učenja i truda, možemo da osiguramo da gluvi mladi znaju da su im omladinske radnice saveznice i da i oni pripadaju u omladinskim prostorima!

Objavljeni prilog je završni rad Milice Crkvenjakov, polaznice treće generacije Neformalnog obrazovnog programa studija invalidnosti SADAŠNJOST INVALIDNOSTI organizacije IZ KRUGA VOJVODINA.